О књизи: 2002 / Живећи у Мадриду, Рубен Давид Гонзалез Галлего пише на руском. И не само и не толико зато што је, унук истакнутог шпанског комунисте, детињство провео у Совјетском Савезу. По његовом мишљењу, само „велики и моћни“ могу на адекватан начин да пренесу шта се дешавало у сиротишту за инвалиде у СССР-у. Његов сјајни књижевни првенац посвећен је опису овог хорора - аутобиографског романа у кратким причама „Бело на црном“, који је постао сензација већ у издању часописа. Издавачи завиде онима који га први пут читају. Прво, књига је веома смешна: аутор, као нико други, зна како да пронађе смешно у страшном. Друго, успео је да лично искуство претвори у праву уметност, ако, наравно, уметност сматрамо нечим што нам помаже да живимо.